Gruzija: zakonom protiv naroda

Ni posle četiri nedelje protesta gruzijski demonstranti nisu umorni. Treće i poslednje čitanje Nacrta zakona o „stranom uticaju“ počelo je u parlamentu u podne. Ponovo su na stotine ljudi zviždali i uzvikivali „Sakartvelo“ – na gruzijskom je to – Gruzija. Poslanici su većinom od 84 glasa za i 30 protiv usvojili zakon – a ljudi na ulicama gruzijskog glavnog grada Tbilisija i dalje će protestovati u svakoj fazi usvajanja zakona.

Sada je na potezu predsednica države Salome Zurabišvili. Ona može da zatraži izmene u tekstu ili da odbije da potpiše zakon. Za veto ima deset dana vremena, ali ona je već najavila da će brzo doneti odluku – i da će odbaciti zakon. Ona stoji na strani demonstranata, iako ju je vladajuća partija „Gruzijski san“ pre šest godina kandidovala za funkciju predsednika države. Posle reforme 2013. predsednik države ima manju moć. Vladajuća partija može svojom većinom u parlamentu da prevaziđe veto koji je najavila Surabišvili. To se već nekoliko puta desilo.

Posmatrači pod prismotrom

Ako zakon u narednim nedeljama stupi na snagu, brzo će se pokazati da li je vladajućoj partiji zaista stalo do transparentnosti, kako tvrdi, ili su u pravu oni koji kažu da je pravi cilj ograničavanje uticaja organizacija civilnog društva i ostanak na vlasti posle oktobarskih parlamentarnih izbora. Posebnu pažnju vlast je posvetila lokalnim organizacijama koje imaju posmatračke misije na izborima, a koje se finansiraju iz inostranstva. One su već 2020. kritikovale niz neregularnosti na izborima.

U te organizacije spada Međunarodno društvo za fer izbore i demokratiju (ISFED). Osnovano je 1995, a odigralo je važnu ulogu u smeni vlasti 2003. i 2021. Društvo trenutno dobija finansijsku podršku od Evropske unije i američke organizacije USAID.

Direktorka Nino Dolidze ne želi da njena organizacija bude registrovana kao organizacija koja je „pod stranim uticajem“, a u tome je podržava i predsedništvo organizacije. Moguća posledica je da organizacija ne dobije dozvolu da radi ono zbog čega je osnovana – da organizuje monitoring izbora. Osim toga, vlast može da izvrši pritisak pretresima prostorija i novčanim kaznama.

Nesigurnost pri očuvanju vlasti

Vladajuća partija zapravo ne bi trebalo da bude zabrinuta za održavanje na vlasti. Ankete poslednjih meseci pokazuju da ima značajnu prednost nad opozicijom. Najveći broj opozicionih partija ne bi ni prešao cenzus od pet odsto.

Dolidze objašnjava da će izbori biti neizvesniji zbog promena u izbornom sistemu. Većinski izborni sistem koji je do sada uvek pogodovao vladajućoj partiji biće zamenjen proporcionalnim izbornim sistemom. U njemu vladajuća partija nije toliko sigurna u ishod. Reforma izbornog sistema je rezultat kompromisa između vlasti i opozicije, a u pregovorima je posredovao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

U Gruziji je većina stanovništva za pristupanje zemlje Evropskoj uniji, pa je i vlast tako orijentisana. Zato je prihvatila kompromis.

Zaustaviti vlast

Međutim, usvajanje Zakona o „stranom uticaju“ ni malo se ne dopada nekim političarima iz Evropske unije. Nemački poslanik socijaldemokrata Mihael Rot je upravo posetio Tbilisi kao predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

On je opomenuo gruzijske vlasti da će takvo ponašanje imati posledice, te da dodeljivanje statusa pristupnog kandidata Gruziji nije bio velikodušan poklon vladi, već ohrabrenje civilnom društvu: „Kredit poverenja od današnjeg dana više ne vredi ništa“, rekao je Rot. On želi da EU postavi znak „stop“ svojim delima koja moraju da zabole odgovorne.

„Znate da sankcije moraju da se donesu jednoglasno. Sa mađarskom i gospodinom Orbanom partija Gruzijski košmar (ironičan komentar na vladajuću partiju koja se zove Gruzijski san, prim.red.) ima saveznika u Evropskoj uniji i u Savetu EU. Ali, Evropska komisija bi trebalo da preispita kakve mogućnosti ona ima“. Rot ne želi ukidanje vizne liberalizacije, jer bi to kaznilo ljude u Gruziji, a ne vladajuću elitu.

Moguće je da se Gruziji oduzme status bezbedne zemlje porekla. Rot kaže da bi ograničavanje slobode kretanja opozicionih političara, pritisak na članove njihovih porodica, diskriminacija LGBT-zajednice mogli dovesti i do razmišljanja u tom pravcu.

Napadi na opozicione političare

Niz opozicionih političara nosi sa sobom biber-sprej da bi se odbranili od napada koji su u poslednjih nekoliko dana učestali. Direktorka ISFED-a Dolidze pokazuje fotografije svojih ulaznih vrata, Tamo su osvanuli plakati s njenim likom ispod kojeg je bilo napisano „izdajica“ i „strani agent“. Kamere su zabeležile da su akciju lepljena plakata izvela trojica muškaraca tokom noći, a policija nije došla iako su je zvali nekoliko puta. Isto se dešava i drugim kritičarima vlasti. Neki od njih su u poslednjih nekoliko dana i povređeni.

Dolidze, majka dvoje maloletne dece, ne dozvoljava da je zastraše. Priča nam o komšijama koji su se zbog plakata toliko naljutili da su otišli na demonstracije. Ona smatra da takvo raspoloženje vlada u celom narodu. Dodaje da nikada nije videla toliko ljudi na ulicama kao na Dan Evrope prošlog vikenda.

Ipak, mnogi se boje beloruskog scenarija – diktator Aleksandar Lukašenko je u Belorusiji 2020. brutalnom silom slomio otpor posle lažiranih predsedničkih izbora. Međutim, moguć je i drukčiji ishod. Vlast bi mogla svojom politikom izazvati toliki otpor, pa bi broj i istrajnost demonstranata potpuno iscrpeo policiju, kao 2018. u susednoj Jermeniji. Tamo je došlo do mirne smene vlasti.

sš/dd (ard)